Jao, nisam jos bas naucila, ali trudim se.
Ranije nisam znala najjednostavnija jela da spremim, ma nista, samo da skuvam kafu.
Onda sam pocela da zivim sama pa sam sve vreme narucivala hranu iz restorana jer me je mrzelo da spremam samo za sebe.
Zatim sam pocela da zivim sa deckom i malo vise da provodim vreme u kuhinji. On sjajno sprema sve a ne zna nijedan recept
A meni kao kulinarskom diletantu je potrebno sve da mi se tacno objasni koliko cega treba da ide, tacno koliko minuta nesto treba da vri, na tacno kolike delove da se isece nista ne znam otprilike. Moja mama se uvek smejala, jer to uvek krene tako da kad je pitam kako se nesto sprema ona mi sve kaze otprilike toliko ovoga otprilike toliko dugo i ja nemam pojma kako to da spremim.
Onda je mamica resila da mi pokloni kuvar pisan za debile, i nekako je uspela da najde odlican kuvar, velik, lep, ilustrovan, jasan, koncizan, precizan, ma cudo jedno od kuvara, i poklonila mi ga za proslu novu godinu.
Od tad sam pocela da spremam hranu, i nekako uvek sve ispadne super i jako sam ponosna na sebe. Vise se ne plasim sporeta, nozeva i slicno, a bogami, ponekad i nesto sama od sebe smuckam, sve otrpilike, hihihi
/ 8
