Evo najboljeg i najuniverzalnijeg recepta za mikrotalasne:
CORBA OD POVRCA
iseckati svo povrce (moze i meso, ako neko ima , zaciniti, staviti u posudu od specijalne plastike, u kojoj se moze kuvati u mikrotalasnoj. Naviti mikrotalasnu na 30tak min. I - to je to. Mozete zgusnuti corbu kukuruznim brasnom i sl. (izvadi posudu posle 25 min, stavi kasiku kukuruznog brasna, izmesaj i vrati u mikrotalasnu jos 5 - 10 min).

U mikrotalasnoj mozemo topiti i cokoladu.
Nacin topljenja je bitan jer on određuje sjaj, okus i gustocu otopljene cokolade. Ukoliko cokoladu ne topimo pazljivo i ispravno, otopljena ce biti loseg okusa i izgleda.
Cokoladu treba topiti na sto manjoj temperaturi (dakle postepenije), po mogucnosti iznad lonca u kojem se kuha voda. Vodu kuhamo na laganoj vatri, a na lonac polozimo vatrostalnu posudu u kojoj se nalazi cokolada (pazi, samo cokolada!), s tim da druga posuda ne smije doticati vodu u loncu. S vatre maknemo cim se cokolada otopi.
Ukoliko cokoladu moramo prema receptu mesati s vodom, onda vodu dodajemo od prvog trenutka kada pocinjemo topiti cokoladu. Dodavanjem vode u poluotopljenu cokoladu upropastili bi smjesu.
Alternativni nacin topljenja cokolade je topljenje u mikrotalasnoj pecnici. Cokoladu stavimo u mikrotalasnu pecnicu na trideset sekundi. Pazimo da se mikrotalasna ne pregreje.

Mikrotalasne pecnice

Kuvanje u mikrotalasnoj pecnici sasvim se razlikuje od uobicajenog kuvanja. Morate se pridrzavati drugih pravila. Vecina ljudi koristi mikrotalasnu pecnicu samo za podgrevanje i odmrzavanje namirnica. Ako i vi planirate da je koristite u te svrhe, kupite neki jednostavni model koji ima jedan ili dva nivoa zagrevanja. Ako imate manjak prostora, uzmite u obzir kombinaciju mikrotalasne i pecnice sa odvodom vazduha koja omogucava spremanje jela na bilo koji od ova dva nacina.


Kako ovo radi

Svaka mikrotalasna pecnica ima energetsku kutiju, takozvani magnetron koji proizvodi mikrotalase (od struje). Ovi mikrotalasi prolaze kroz materijale kao sto su staklo, papir, porcelan i plastika, a kada dodju u dodir sa hranom, pocinju da je zagrevaju. Mikrotalasi cine da molekuli vode koji se nalaze u hrani pocnu da kruze toliko brzo, usled cega dolazi do vibracija, trenja i zagrevanja.

Opste misljenje je da sa hrana u mikrotalasnoj pecnici priprema iznutra. Nije tako. Mikrotalasi prolaze kroz povrsinu i ne prodiru dublje od 5 cm unutar namirnice. Toplota se provodjenjem siri na ostatak hrane.

Mikrotalasi ne prodiru kroz metal, tako da ne mozete da kuvate u uobicajenom posudju. Morate da koristite vatrostalno staklo, neku plastiku, porcelan, otporan papir, keramiku i plasticne vrecice za kuvanje. U nekim mikrotalasnim pecnicama posuda u kojoj se kuva, moze se prekriti aluminijumskom folijom da ne izgori, ali sve to pod uslovom da folija ne dodiruje zidove pecnice ili temperaturnu sondu. U uputstvu za upotrebu proverite da li smete da koristite foliju u vasoj mikrotalasnoj pecnici. Posudje koje se stavi u mikrotalasnu pecnicu ne bi trebalo da se zagreje. Ako se ipak zagreje, to najverovatnije znaci da ne propusta mikrotalase.

Mikrotalasna pecnica nije zamena za uobicajeno kuvanje ili pecenje mesa, hleba, torti, kolaca i ostalih jela koja treba da se zapeku, sem ukoliko nema tu osobinu. Mikrotalasnu pecnicu treba da koristite za ono sto ona najbolje radi i u kombinaciji sa ostalim uredjajima. Ne primer, piletinu mozete najpre da malo skuvate u mikrotalasnoj pecnici i da je zatim dovrsite na rostilju. Evo nekih saveta koji se ticu mikrotalasne pecnice:

Jela koja zahtevaju puno vode, na primer testenina, umanjuju efikasnost mikrotalasne pecnice i verovatno cete ih brze spremiti na stednjaku.
Sastojke morate da rasporedite pravilno da bi se ravnomerno skuvali. Najdeblje delove, na primer sredinu karfiola, postavite blize zidovima pecnice. Namirnice iste velicine i oblika, kao sto je krompir, rasporedite ukrug ili kvadratno, sa prostorom izmedju, ali u sredinu nemojte stavljati nista.

Pokrivanje posudja skracuje vreme spremanja i sprecava prskanje. Cesto mesanje i okretanje jela omogucava ravnomerno rasporedjivanje toplote.

Kao i pri klasicnom kuvanju, sastojci iseceni na sitne komade bice brze gotovi.

Sastojke koji imaju ljusku ili omot, kao krompir, virsle i kobasice, najpre probusite viljuskom kako bi para koja moze da dovede do pucanja, mogla da se oslobadja.

Vreme pripremanja koje propisuje recept zavisi od brojnih faktora, medju kojima je i vrsta mikrotalasne pecnice koju imate, pa zbog toga proverite da li je namirnica gotova kada istekne preporuceno minimalno vreme kuvanja. Hranu uvek mozete da kuvate nesto duze nego sto je preporuceno. Obratite paznju na to koliko jelo treba da \"odstoji\" jer namirnice u mikrotalasnoj pecnici nastavljaju da se kuvaju i nakon sto ih izvadite iz nje.

Kada odmrzavate hranu, pazite da mikrotalasnu pecnicu podesite pravilno (30 do 40 % od ukupne snage) kako bi se namirnice odmrzavale lagano i ujednaceno; inace, moze da se desi da spolja pocnu da se kuvaju dok su unutra jos uvek zaledjene.

Namirnice i jela koji se dobro pripremaju u mikrotalasnoj pecnici

Slanina: brzo i bez prevelike paznje, slanina postaje hrskava. Pokrijte je salvetom koja ce pokupiti masnocu koja prska.

Kremovi i na pari kuvani nadevi za pite i vocne kolace: ako ih spremate na uobicajen nacin, onda je najbolje na pari.

Ribe i skoljke: zadrzavaju svoje sokove, strukturu i ukus. Pazite samo da ih ne prekuvate. Da biste otvorili skoljke za paprikase i supe, ostavite ih otkrivene u mikrotalasnoj pecnici ili dok se delimicno ne otvore; zatim ih nozem potpuno otvorite.

Topljena cokolada: vecina recepata zahteva da se otopi na pari kako ne bi zagorela. To se prilikom spremanja u mikrotalasnoj pecnici nece dogoditi s obzirom da se posudje ne zagreva previse.

Vecina povrca: za spremanje povrca u mikrotalasnoj pecnici potrebno je manje vode, a povrce zadrzava vitamine, boju i strukturu.

Krompiri: krompir tezak oko 250 grama (krupan) spremajte na visokoj temperaturi 6 do 8 minuta. Za dva krompira potrebno je 6 do 10 minuta; za cetiri 14 do 16 minuta. Neka odstoje bar 5 minuta pre nego sto ih posluzite.

Rizoto i palenta: ova mediteranska jela zahtevaju stalno mesanje i nadgledanje kada ih spremate na stednjaku, sto traje 20 do 30 minuta. U mikrotalasnoj pecnici nije potrebno toliko vremena.

------------------- iz knjige: Kuvanje za neupucene (Mikro Knjiga) ------


ja je koristim za podgrevanje vode za chaj , i ness kafu , dobra je za spanac i karfiol , operesh i mokro stavish u mikro , nema kuvanja , prosipanja vode , kada je \"skuvano\" izvadish i prpremish kao inache ...

JAJA NIKAKO NE STAVLJAJTE U MIKRO , jer eksplodiraju kao i pasulj , djzigerica ... sarma puca na sve strane ...

dobre su kokice , staviste kukuruz u papirnu kesu koju previjete da ne ispadaju i eto kokica u kesici

Evo ti nesto od mene za pocetak...



Kuvanje u mikrotalasnoj rerni bitno se razlikuje od uobičajenog kuvanja. U vezi s tim, nudimo vam nekoliko saveta:


Pošto mikrotalasi ne prodiru kroz metal, ne možete kuvati u uobičajenom posuđu. Za kuvanje u mikrotalasnoj rerni možete koristiti vatrostalno staklo, neku plastiku, porcelan, otporan papir i plastične vrećice za kuvanje. Posuđe koje se stavi u mikrotalasnu rernu ne bi trebalo da se zagreje, jer bi to značilo da ne propušta mikrotalase.


U nekim mikrotalasnim rernama posuda se može prekriti aluminijumskom folijom da ne bi zagorela, ali pod uslovom da folija ne dodiruje zidove rerne niti temperaturnu sondu.


Sastojke morate raspodeliti pravilno da bi se ravnomerno skuvali. Najdeblje delove postavite bliže zidovima rerne. Namirnice iste veličine i oblika (npr. krompir) rasporedite ukrug ili kvadratno, s prostorom između, ali u sredinu nemojte stavljati ništa.


Često mešanje i okretanje jela omogućava ravnomerno raspoređivanje toplote.


Sastojke koji imaju ljusku ili omot (npr. viršle, kobasice) najpre probušite viljuškom kako bi para, koja može da dovede do pucanja, mogla da se oslobađa.


Vreme pripremanja koje propisuje recept zavisi od brojnih faktora, među kojima je i vrsta mikrotalasne rerne koju imate, pa zato proverite da li je namirnica gotova kada istekne preporučeno minimalno vreme kuvanja. Hranu uvek možete da kuvate nešto duže nego što je preporučeno.


Kada odmrzavate hranu, pazite da mikrotalasnu rernu podesite pravilno (30-40% od ukupne snage), kako bi se namirnice odmrzavale lagano i ujednačeno. U suprotnom, može se desiti da namirnice počnu da se kuvaju iako su unutra još uvek zaleđene.

Evo i ja moram da se pohvalim da sam zaista super naucila da pravim krofne....

veliki pozdrav Miljani i Jelki...bas lepo sto ste nam se pridruzile....
Korisnih saveta vec ima ovde a naravno bice ih jos...

I moje cufte su ispale extra....mnjam

Pozdrav Vanilice....i drago mi je da si nam se pridruzila.

Neznam,nisam bas razmisljala o tome....ali sve je moguce..

i gde radite?

Ja za sad super pravim palacinke...

Da li/koliko puta nedeljno jedete SOJU?
     Vise puta nedeljno
     Dvaput nedeljno
     Jedanput nedeljno
     Uopste ne jedem soju.

Posto je uvrstena u red zdravih namirnica i posto je idealna zamena za meso ( sadrzi vise proteina od mesa ), da vidimo da li je uopste konzumirate i koliko puta nedeljno, a ako ne, da vidimo zasto

Uglavnom mesna jela
     Uglavnom jela od povrca
     Kombinovano
     Uglavnom \"fast food\"
     Nesto drugo, sta?

Veoma korisna informacija:


Citajte deklaracije na proizvodima i klonite se onih koji imaju dodatke sa sledeceg spiska.


1. Neökodljivi dodaci:


E100, 101, 103, 104, 105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180, 200, 201, 202, 203, 236, 237, 238, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290, 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382, 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 408, 410, 411, 413, 414, 420, 421, 422, 440, 471, 472, 473, 474, 475, i 480 *


2. Dodaci koji izazivaju sumnju:


E125, 141, 150, 153, 171, 172, 173, 240, 241, 477


3. Opasni dodaci:


E102, 110, 120, 124


4. Dodaci ötetni po zdravlje:


a - Izazivaju crevne smetnje:


E220, 221, 232, 224


b - Izazivaju smetnje u varenju:


E338, 339, 340, 341, 450, 461, 463, 465, 466, 407


c - Izazivaju koűna obolenja:


E230, 231, 232, 233


d - uniötava vitamin B12:


E200


e - pove?ava holesterol:


E320, 321


f - nadraűuje nerve:


E311, 312


g - Izaziva upalu usne duplje:


E330


Ovaj aditiv je, tako?e, i uzro?nik raka, a ima ga u senfu, nekim gaziranim bezalkoholnim pi?ima, konzerviranom mesu rakova, nekim sirevima i pe?urkama u konzervama.


Posebno opasni aditivi koji IZAZIVAJU rak imaju oznake:


- E131, 142, 210, 211, 213, 214, 215, 216, 217, 239


Paűnja! E123 je vrlo otrovan i zabranjen je u SAD-u


* ::: Svaki predstavljeni aditiv ima potpunu oznaku sa slovom E ispred trocifrenog broja, ali se ?esto u spisku samo kod prvog piöe slovo, a zatim se ispiöu brojevi upotrebljenih aditiva, kao öto je to uradjeno u ovom tekstu.
_________________

Da li ste primetili ceste promene apetita ?
Da li se cudite zbog cega povremeno jedete mnogo, a povremeno malo ?
Da li odredjene promene vaseg tela znace da bi trebalo da promenite ishranu ?

Ishrana je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas.
U odredjenim periodima zivota potrebna je posebna paznja vezana za ishranu, kao u periodu
Vaseg zivota koji nazivamo ADOLESCENCIJA ili odrastanje. Kod mnogih devojaka period
adolescencije pocinje vec od 10.godine zivota, maksimum dostize oko 12.godine i obicno se zavrsava
oko 15.godine.
Za vreme ovog veoma vaznog perioda rasta i razvoja susrescete se sa naglim i cestim promenama tezine,
rasporeda masnog tkiva, visine, pa i naglih promena energije. Gotovo sve ove promene mogu biti
prouzrokovane vrstom i nacinom ishrane. Napravite eksperiment, pisite sta ste sve jeli tokom
24 satnog perioda.
Sada klasifikujte namirnice na mleko i mlecne prizvode, zatim meso i jaja, voce, povrce, cerealije
i masnoce/secer.
Proverite koliko postujete sledeca pravila ishrane (zastupljenost u obrocima):
- masnoce i secer - konzumirajte stedljivo
- mleko, jogurt, sir - u 3 obroka
- meso, piletina, jaja - u 2-3 obroka
- povrce - u 3-5 obroka
- voce - u 2-4 obroka
- hleb, zitarice, testa, pirinac - 6-7 porcija

Naravno, ostalu hranu (picu npr.) mozete povremeno konzumirati umesto drugih namirnica
sadrzanih u njoj (sira, mesa, povrca, hleba ...) u zavisnosti od vrste pice. Ovi sastojci mogu
sadrzati masnoce.
O posenim pitanjima u vezi ishrane mozete razgovarati sa Vasim lekarom ili roditeljima.
Povremeno Vi cete jesti veoma mnogo hrane, a povremeno gubiti apetiti za sve. Ali morate znati da tokom
ovog perioda, bez obzira na navedene promene, morate obratiti paznju na ishranu i pokusati da je uklopite
u navedene kategorije. Ovo je vreme da naucite kako treba da se hranite i da steknete sto vise zdravih
navika koje ce se tokom zivota isplatiti.
Veoma je cesta odluka posebno mladih devojaka ovog uzrasta da prestanu da konzumiraju meso u ishrani.
Mnogo je razloga za ovu odluku: zbrinutost za zivotinje, zelja da se pokaze nezavisnost misljenja,
zelja za smanjenjem telesne tezine ... Da li je to dobro ?
Pozitivno je to sto je to sto je u vegetarijanskoj ishrani zastupljeno mnogo vise voca i povrca a manje
slatkisa i slane brze hrane.

ZDRAVA ISHRANA
Hraniti se zdravo znaci jesti sirok dijapazon vrsta hrane, ali jesti u adekvatnim kolicinama.
Kada jedete zdravo, Vi tezite da se osecate bolje, imate tonu energije i izgledate bolje. Ako se sada ne
hranite zdravo a zelite to da promenite, nije potrebno da cinite neke dramaticne promene, prestanete da
jedete omiljenu hranu. Male promene mogu dovesti do znacajnih rezutata.

KORIST OD ZDRAVE ISHRANE
Verovatno ste culi staru izreku \"Vi ste ono sto jedete\".
Naucnici i nutricionisti sve vise otkrivaju da je to istina !
Zdrava ishrana Vam pomaze da kontrolisete svoju telesnu tezinu, daje energiju i cuva zdravlje
(poboljsava zdravstveno stanje). Kada se zdravo hranite imate dovoljno energije i mozete uzivati u
mnogim fizickim aktivnostima i sportovima.
Zdrava ishrana Vam daje lep spoljasnji izgled koji dolazi samo ukoliko ste zdravi iznutra.
Naucna ispitivanja potvrdjuju da zdravom ishranom prevenirate niz oboljenja koja nastaju kao rezultat
lose ishrane. Tako smanjujete rizik od nastanka:
- bolesti srca
- visokog krvnog pritiska
- mozdanog udara
- dijabetesa
- nekih karcinoma
- osteoporoze
Odredjena hrana smanjuje rizik od nastanka navedenih bolesti. Anti-oksidanti, supstance nadjene
u odredjenim vrstama voca i povrca smanjuju rizik od nastanka nekih karcinoma, dok vlakna zitarica,
ovsa npr., voce i povrce snizavaju nivo holesterola u krvi.

BOLESTI KOJE NASTAJU KAO REZULTAT NEPRAVILNE ISHRANE
Niz oboljenja mogu biti povezana sa pogresnom ishranom. Mnogi ljudi jedu prevelike kolicine hrane,
jedu masnu hranu, dosta soli i secera a nedovoljno biljnih vlakana.
- ishrana sa dosta masne hrane i soli moze povecati rizik od nastanka srcanih oboljenja dok veom
masna hrana povecava rizik od nastanka nekih karcinoma
- usled konzumiranja nedovoljno obradjene hrane, brze hrane kao i prebrzog nacina zivota
mnogi ljudi jedu neadekvatnu hranu, cesto sa mnogo masnoca, secera i soli a sa nedovoljno
biljnih vlakana
- mnogi ne unose dovoljno vitamina i minerala da bi njihov organizam ostao zdrav i mogao
da obavlja sve aktivnosti; posebno period rasta i formiranja zahteva dobro izbalansiranu ishranu
- hrana sa mnogo secera i masnoca sadrze mnogo kalorija sto sa manjkom fizicke aktivnosti
dovode do povecanja tezine
- mnogo secera dovodi do ostecenja zuba
- osobe koje ne unose dovoljno biljnih vlakana pate od opstipacije i mogu razviti karcinom
debelog creva

VODIC KROZ ZDRAVU ISHRANU
1. Uzivajte u sirokom izboru zdrave hrane
2. Jedite dosta zitarica
3. Jedite manje masnoca
4. Budite fizicki aktivni
5. Pijte umerene kolicine alkoholnih pica
6. Izbegavajte so i slanu hranu
7. Izbegavajte slatkise i slatka pica
8. Jedite hranu bogatu kalcijumom
9. Jedite hranu koja sadrzi gvozdje
10. Pijte dosta hladne, sveze vode tokom dana