Mast je jedini hranljivi sastojak koji se može nagomilavati u čovečijem telu kao rezerva. Gojaznost nastaje kada dodje do prekomernog nakupljanja sala i odnos masnog tkiva prema drugim tkivima se nesrazmerno poveća, tada  nastaje gojaznost usled povećanja težine tela iznad prosečne.

Način nastajanja gojaznosti je uvek isti: ili se uzima previše hrane ili se normalna količina hrane ne troši usled neaktivnosti.

U slučaju dijete za mršavljenje hranu treba ograničiti i regulisati tako da sastojci potrebni za život budu zastupljeni u dovoljnoj meri.

Ograničena, kontrolisana i regulisana ishrana najpogonija je za suzbijanje gojaznosti. S obzirom na različite uzroke gojaznosti treba izbegavati šablonski pristup borbe protiv gojaznosti.

Osnovna načela ishrane kod gojaznosti
Prvi zahtev ishrane kod gojaznosti je: smanjiti ukupnu količinu hrane, a naročito – masti i ugljene hidrate (brašno, šećer, slatkiše, džem).

Drugi zahtev je: osigurati organizmu dovoljnu količinu nepohodnih satojaka za život, a to su: belančevine, vitamini i neorganske soli.

Zdravom organizmu potrebno je, čak i kada miruje,  24 kalorije na kilogram težine - dnevno. Pritom se uzima normalna težina koju bi osoba trebalo da ima. Standardna težina je kada se od visine oduzme 100, tako da bi osoba visoka 170 sm, trebala da ima težinu 70 kg, to je onda 70x24 kalorije. Ali ako hoćemo da organizam mršavi, to jest da troši sopstveno salo, onda se količina kalorija mora smanjiti bar za trećinu, tako za osobu visoku 160 sm iznos kalorija ne sme biti veća od 1000.


Važno je u dijeti
Izbegavati kafu sa kofeinom i ne piti više od 2 šolje dnevno.


Piti dosta tečnosti, pre svega pripodnu vodu kao i kiselu vodu sa malo natrijuma, zatim biljne i voćne čajeve.


Napitke  polako u gutljajima ispijati, jer se tako stvara osećaj sitosti, a dovoljne su češće manje porcije.


Hranu dobro žvakati, svaki zalogaj bar 30 puta.


Ako poželite smoki ili sličnu grickalicu, spremite se i prošetajte ili džogirajte, radite gimnastiku...