Da li vodite racuna o tome koliko  i koju vrstu secera unosite  u organizam?Jeste li tradicionalni i konzumirate beli konzumni kristal secer? ne bih da namecem svoje misljenje, ali iz mog iskustva i po mom misljenju beli rafinisani secer je nesto najnezdravije sto mozemo sebi da priustimo,!u stvari, secer treba inace izbegavati, ali ukoliko se on koristi za pripremu poslastica, ili za  zasladjivanje, onda je ipak bolje opredeliti se za zuti, smedji,  diamel ili neki od vocnih-fruktozu, dekstrozu...

Potrebu za slatkim osetimo već sa prvim podojem, jer je majčino mleko slatkasto. Prirodna potreba za slatkim nam ostaje celog života, jer slatkiši daju energiju i opuštaju organizam. Ne treba, naravno, da se odreknemo zadovoljstva koje osećamo kad jedemo slatko, ali da bi zaštitili organizam od rizika koje preterana upotreba može da izazove, bolje je da koristimo prirodne i nerafinisane zaslađivače. Mnogo su zdraviji od belog šećera, a ne zakidaju nam na zadovoljstvu! Šećer koji su naši daleki preci koristili poticao je iz voća i povrća a i njihov organizam ga je bez problema rastvarao u neophodnu glukozu. A, savremeni čovek jede na kilograme rafiniranog šećera u obliku saharoze i pritom ne dobija nikakve hranljive sastojke. To dovodi do naprezanja gušterače i drugih unutrašnjih organa. Saharoza, koju sadrži beli šećer, osim toga što nema hranljive vrednosti opasna je za organizam.
Ukoliko se  oseti  potreba za slatkišima, preporučuju se prirodni zaslađivači, nikako beli šećer. U prodavnicama zdrave hrane može da se kupi javorov sirup, ječmeni i pirinčani slad, smeđi šećer od trske , običan smeđi i grožđani šećer-dekstroza.

 Dve vrste šećera koje se najčešće prodaju jesu svetli i tamni smeđi šećer. Svetli smeđi šećer sadrži 3,5 posto melase, dok ga tamni sadrži 6,5 posto. Svetliji šećer je nežnijeg, a tamni šećer intenzivnijeg uusa i mirisa.
Sve vrste smeđeg šećera proizvode se iz šećerne trske jer je melasa iz trske prihvatljivog uusa i mirisa za ljude, dok melasa iz šećerne repe to nije.

Razlike u sastavu
Mnogi dijetetičari preporučuju upotrebu smeđeg šećera jer sadrži manje kalorija (kcal). Ali, zapravo je energetska vrednost belog i smeđeg šećera približno ista. Sto grama belog šećera sadrži 387 kcal, a smeđeg 377 kcal.
Isto tako različiti izvori daju različite podatke o nutritivnom sastavu. Prema jednima, smeđi šećer, kao niti beli, ne sadrži nikakve nutrijente.
S druge strane tvrdi  se da 100 grama smeđeg šećera sadrži minerale, i to u većim količinama: kalijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma i fosfora, dok su vitamini - tiamin (B1), riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina, vitamin B6 i folati zastupljeni u manjim količinama. Beli šećer u svom sastavu sadrži 99,98 posto saharoze, a vitamina i minerala ima znatno manje.
Postoje i tvrdjenja da je jedina prednost upotrebe smeđeg šećera u poredjenju s belim ta što on ne dovodi do dodatne fermentacije uslovljene mikroorganizmima u našem sistemu za varenje.

Rukovanje smeđim šećerom
Smeđi šećer ima sklonost ka stvarnjau grudvica, pa može postati tvrd. Evo nekoliko praktičnih saveta za upotrebu i čuvanje:
-čuvajte ga u staklenoj boci ili plastičnoj vrećici na hladnom mestu, stavite krišku jabuke u pakovanje stvrdnutog šećera, čvrsto zatvorite i ostavite tako nekoliko dana
ako je postao tvrd kao kamen, stavite ga nakratko u mikrotalasnu i moći ćete ga ponovno upotrebiti
-ako ga retko upotrebljavate, držite ga u zamrzivaču ili frizideru.
Vlažna tekstura i ukus i miris koji daje melasa čine smeđi šećer idealnim za pripremu različitih kolača i toplih napitaka.



Rafinisani beli  šećer okrivljuje se za epidemiju gojaznosti, a najnovije nemačko istraživanje upozorava na to i da skraćuje život. Istraživanje koje je nedavno sprovedeno pokazalo je da crvi kojima je uskraćena glukoza žive duže. Ako isto važi i za ljude, to znači da bi izbegavanje šećera moglo da produži život čak za 15 godina.

Ranija istraživanja otkrila su i druge negativne posledice belog šećera. Tako redovno konzumiranje šećera slabi imunitet, a deca koja jedu mnogo slatkiša sklonija su hiperaktivnosti i depresiji, teže se koncentrišu i nervozna su. Jedan od najčešćih krivaca za probavne smetnje je šećer. Takođe, šećer stvara vrstu zavisnosti, a prema istraživanjima, alkoholizam se češće javlja među ljubiteljima slatkiša. Šećer povećava nivo štetnog LDL holesterola, a smanjuje nivo korisnog HDL holesterola.

Astmatičari bi trebalo da izbegavaju šećer jer on može da pogorša napade astme. Žene koje se prepuštaju slatkišima u drugoj polovini menstrualnog ciklusa, pate od promena raspoloženja i drugih simptoma PMS-a. Šećer doprinosi i nastanku bolnih poremećaja zglobova i artritisa, a ako patite od čestih glavobolja, pokušavajte neko vreme da izbegavate šećer.

Ako jos neko deli moje misljenje, neka mi se pridruzi