Kako ste naucili da kuvate?


Ja jos uvjek ucim...koristeci kuvar uglavnom..A i ovo sto znam, naucila sam od mame il sam sama eksperimentisala.....
_________________

Najvaznije je da volis da kuvas, za pocetak, sve pocinje sa ucenjem iz kuvara i ucenjem od drugih, a onda pocinjes sama da isprobavas i eksperimentises. Samo ne odustaj, za sta god ti bude trebala pomoc tu sam!!!

Iako moja majka super kuva, ja u roditeljskoj kuci nikada nisam kuvala. Nisam ni pokusavala. Onda sam sa 28 godina dosla u Svajcarsku kod tetke i tu sam pocela super da kuvam. Ucila sam da pravim samo jednostavna jela, jer moja tetka (8 godina starija od mene) pravila je samo jednostavna jela. Ovde postoji edicija Betty Bossi koja pomaze zenama (i svim zainteresovanima za kuvanje) da u kulinarstvo udju na najjednostavniji moguci nacin. Ja dosta koristim i sada Betty Bossi recepte. Ako govorite Francuski, Nemacki ili Italijanski posetite sajt www.betty-bossi.ch
Razlika izmedju sitla kuvanja moje majke i mog je to sto mama kuva satima kako bi napravila rucak, koji ce se pojesti za 15 minuta. Ja rucak pripremam ne duze od 15-20 minuta, ponekad pola sata - sat za komplikovanije stvari.

Jao, nisam jos bas naucila, ali trudim se.

Ranije nisam znala najjednostavnija jela da spremim, ma nista, samo da skuvam kafu.

Onda sam pocela da zivim sama pa sam sve vreme narucivala hranu iz restorana jer me je mrzelo da spremam samo za sebe.

Zatim sam pocela da zivim sa deckom i malo vise da provodim vreme u kuhinji. On sjajno sprema sve a ne zna nijedan recept 

A meni kao kulinarskom diletantu je potrebno sve da mi se tacno objasni koliko cega treba da ide, tacno koliko minuta nesto treba da vri, na tacno kolike delove da se isece nista ne znam otprilike. Moja mama se uvek smejala, jer to uvek krene tako da kad je pitam kako se nesto sprema ona mi sve kaze otprilike toliko ovoga otprilike toliko dugo i ja nemam pojma kako to da spremim.

Onda je mamica resila da mi pokloni kuvar pisan za debile, i nekako je uspela da najde odlican kuvar, velik, lep, ilustrovan, jasan, koncizan, precizan, ma cudo jedno od kuvara, i poklonila mi ga za proslu novu godinu.

Od tad sam pocela da spremam hranu, i nekako uvek sve ispadne super i jako sam ponosna na sebe. Vise se ne plasim sporeta, nozeva i slicno, a bogami, ponekad i nesto sama od sebe smuckam, sve otrpilike, hihihi 

Ha, ha... Ipak je dečko kriv za sve.    Ali, korisno je,  zar ne?   

Pa izgleda da je vecina nas naucila da kuva kada smo se odselili od mama 
Mada sam ja naucila da kuvam dok sam zivela sama, jer mrzim gotovu i restoransku hranu, brzo mi dosadi i previse je zacinjena 
Ali sam naucila da razvlacim kore za pitu zbog muza 
Gleda me tako zaaaljubljeno    kad rastezem kore 

  bas me nasmeja   

  Baš ste me nasmejali! I ja imam sličnu priču.
  U kući nas je bilo šostoro i majka i baka su uvek kuvale za nas. Nisam ni ulazila u kuhinju, sem da skuvam kafu. Na studijama sam se hranila u menzi.  Kad sam se udala, mogla sam da sastavim 'jelovnik' za tri dana, četiri ako sam baš maštovita. Ništa nisam znala. Ni kad se šta stavlja, ni kolike su količine potrebne, ni koliko se šta peče - ništa. Prvi pasulj koji sam skuvala bio bi dovoljan za deset čoveka i to vrlo gladna. Srećom, našla sam u kući neki stari kuvar u kome je pisalo: prvo staviš toliko grama ovoga i pržiš na toliko grama zrjtina 5 minuta na jakoj vatri a onda staviš toliko grama onoga i zajedno dinstaš još toliko minuta... Jedino tako sam i mogla nešto da spremim. Nalazila sam savete po časopisima (tada mi je NET bio još nedostupan), kupovala knjige, ali...
  Nikada nisam naučila da spremim jelo bez recepta, makar i površnog ili samo gledajući kako to neko radi. Nisam neki talenat, ali sama spremam slave i svečane ručkove, trudim se i gosti su uvek zadovoljni.