Naša hrana sastoji se iz tri glavna sastojka: masti (biljnih i životinjskih), belančevina (meso, sir i jaja) i ugljenih hidrata (šećer, brašno i krompir i dr.).

Kada mast uneta hranom dođe u jetru, ona mast zadržava a potom šalje u druge rezervoare gde je njeno nagomilavanje prirodno (oko trbuha, kukova i grudi). Kada prestane normalan rad, tj. kada jetra ne šalje mast u depoe, nastaje oboljenje jetre (mast se nagomilava i trajno zadržava u jetri). Iz ovoga se mogu razviti čak i smrtosna oboljenja kao što je ciroza jetre, ako se ne leči pravilno, naročito u početku.

Drugi važan sastojak je belančevina, čiji sastojci služe kao zaštita jetre od otrova bilo koje vrste. Jetra nagomilava šećer u vidu rezervi i daje ga organizmu kada je to potebno. Ona taj posao obavlja zajedno sa drugim organima, ka što su: nadbubreg, gušterača (pankreas) i dr. U ishrani obolelih od jetre prvo mesto zauzimaju belančevine, zatim ugljeni hidrati, a masti se kod pojedinih oboljenja jetre smatraju štetnim. Tako možemo reći, da unošenjem belančevina unosimo jetrine zaštitne činioce, ali preterana količina može da škodi. Najbolje je 2 grama na 1 kg bolesnikove težine. Najpodesnija je belančevina iz sira. Zatim najbolje je davati kuvano meso, kao i posna vrsta ribe.

Ugljene hidrate treba davati u vidu pirinča, hleba, griza. Za 24 sata potrebno je davati 6 g ugljenih hidrata na 1 kg težine.
Masti se ne izbacuju iz dijete, najbolje je koristiti ulje i maslac, daje se 1 g na 1 kg težine. Zabranjena je svinjska mast, slanina i dr.
Jetra takođe zadržava i vitamine i koristi ih za razne složene procese u organizmu. Pored pravilne ishrane i unošenja dosta vitamina za ove bolesnike je važno da što više leže u krevetu jer se jetra tako bolje snabdeva krvlju i bolje leči. To znači da dijeta treba da bude kalorična i bogata vitaminima, da sadrži dosta belančevina i ugljenih hidrata, a ograničenu količinu masti.

Primer dijete kod obolele jetre