Na našoj planeti ginko se pojavio pre više od 200 miliona godina, a preživeo je i ledeno doba. To je najstarija biljka na Zemlji.
Postojbine ginka su Kina i Japan. U Evropi se pojavio početkom 18-og veka. Danas se uzgaja na nekoliko mesta u svetu.
Raste u visinu do stotinu metara, a vek mu je do 400 godina, mada neke vrste dožive i hiljadu godina. Na jednom stablu su samo ženski, a na drugom samo muški cvetovi. Plod ginka je sličan šljivi.
Seme, cvetovi, a naročito lišće se vekovima koriste u staroj kineskoj medicini. Ginko poboljšava koncentraciju i pamćenje, perifernu i moždanu cirkulaciju. Zatim se koristi za lečenje astme, bolesti bronhija i pluća. Sprečava trombozu. Reguliše rad srca, povišeni kao i sniženi krvni pritisak. Dobro ga je koristiti ako postoje problemi s jetrom ili bubrezima, problemi sa raznim upalama, impotencijom, zujanjem u ušima, slabijim sluhom usled starosti, slabljenjem vida, vrtoglavicama i hemoroidima, koristan je i za dijabetičare.
Korištenje ginka smanjuje probleme vezane za proces starenja, povećava radne sposobnosti, ubrzava zarastanje rana i olakšava oporavak od upale vena. Ima antioksidativno dejstvo, prvenstveno zbog visoke koncentracije flavonoida. Ginko biloba je odličan borac protiv slobodnih radikala, jer je jak antioksidant.
Ginko se može uzimati u kapsulama ili tabletama, ali najbolje dejstvo ima ekstrakt (tinktura). U vidu masti koristi se za ublažavanje bolova u nogama izazvanih lošom cirkulacijom. Ekstrakti ginka povoljno utiču na lečenje vrtoglavice i nagluvosti, a umanjje i otoke.
Meðutim, treba biti oprezan jer pri dugotrajnom prekoračenju preporučene doze, mogu se javiti anksioznost, proliv, nesanica, mučnina ili dermatitis (zapaljenje kože).
Komentari