Post predstavlja uzdržavanje vernika od mrsne hrane u vreme kad to određuju crkveni propisi. To je pre svega lična odluka, dokaz sopstvene vere i snage. Post ima duhovnu i telesnu dimenziju.
Duhovna strana posta predstavlja vreme oproštaja onima koji su nam naneli zlo. To je vreme ljubavi, duhovnog uzdizanja u svakom pogledu, milosrða, uzdržavanja od zlih misli i uzdizanja u veri, što se postiže svakodnevnim molitvama.
Telesna dimenzija posta sadrži promenu režima isrhane i potpuno izbegavanje mrsne hrane. Pod mrsnom hranom podrazumeva se sva hrana životinjskog porekla: jaja, meso, mleko, mlečni proizvodi. Sva ostala hrana je dozvoljena.
Najstroži post ne dozvoljava upotrebu ni biljnog ulja, osim u odreðene dane, nego se sva jela moraju spremati na vodi.
Riba je dozvoljena samo u ordeðene dane. U vreme posta ne znači da se treba odricati slanih i slatkih pita. Mogu se jesti pite od krompira, kupusa, pečurki, zelja, pirinča, bundeva, jabuka, višanja i dr.
Cilj posta je uspostavljanje potpune telesne i duhovne ravnoteže prvenstveno sa sobom, a onda i sa okruženjem.
U pravoslavlju postoje višednevni i jednodnevni postovi. Posni dani su po pravoslavnom kalendaru svaka sreda i petak, izuzev onih koji padaju u trapave sedmice.
Uzdržavanje od mrsne hrane propisuje se i na: Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja (11. septembra), za Vozdiženje Časnog krsta (27. septembra), Krstovdan (18. januara).