Mnogobrojne naučne ustanove širom sveta potvrðuju da način ishrane mnogo utiče na zdravlje čoveka, kao i na pojavu bolesti. Naučna istraživanja, posebno za neke namirnice kao beli luk, riblje ulje, čajevi, brokoli, antioksidansi, otkrila su iznenaðujuća saznanja o lekovitim svojstvima i preventivnim moćima hrane.
Naučnici su javnosti dostavili dokaze o tome kako hrana deluje na ćelije vodeći organizam ka zdravlju ili ka bolesti; Iz toga se vidi koje namirnice najviše mogu da utiču na čitav niz zdravstvenih tegoba.
Važno je u organizam unositi raznovrsne namirnice, jer one sadrže poznate i nepoznate sastojke koji su od vitalne važnosti za zdravlje.
Način ishrane je samo jedan činilac u nastajanju bolesti. Sem toga, bitnu ulogu imaju genetska predodreðenost kao i izloženost zagaðivačima i izazivačima bolesti.
Hrana može da pokrene nenormalnu aktivnost u ćelijama koja dovodi do pojave ćelija raka. Maðutim i kad ćelije koje nenormalno bujaju budu na putu da postanu maligne, odgovarajuća hrana ih može naterati da se skupe ili nestanu.
Hrana je naročito važna kod bolesti srca, jer može da pokrene destruktivne procese koji sužavaju arterije i čine ih neelastičnim, što dovodi do stvaranja krvnih ugrušaka zbog kojih se srce guši. Ali dobra hrana takoðe, može da obezbedi hemijske supstance koje cirkulišući u krvi čiste opasne prljavštine sa zidova arterija a može da stvori i rastvarače krvnih ugrušaka i sredstva za snižavanje holesterola.
Hrana može da pošalje hormone koji će opustiti zidove arterija i tako sniziti krvni pritisak. Ona može da podstakne lučenje insulina i reguliše nivo šećera u krvi. Kao što može da uspori starenje organizma.
Skoro da ne postoji prirodni proces i nema nijedne zdavstvene smetnje koji nisu pod uticajem namirnica koje unosimo u organizam.
Sve donedavno savremena medicina je zanemarivala stara iskustva o lekovitim svojstvima hrane koju jedemo. Ali u dvadesetom veku hrana je postala i lek.
Prvi lekari su koristili hranu kao lek protiv bolesti, a i danas najmanje 25% lekova se proizvodi iz biljaka, kao i tadžol, moćni lek protiv raka.
Naše telo sačinjeno je od oko šezdeset biliona ćelija. Svaka ćelija je mali univerzum u kojem se u svakom trenu dešavaju milijarde hemisjkih reakcija koje uslovljava izvor energejie iz hrane koju unosimo u telo.
Istraživanja naučnika pokazuju da namirnice mogu da deluju protiv zgrušavanja krvi, protiv čira, kao antidepresivi, sedativi, za snižavanje holsterola, kao hormoni, lakasativi, za sprečavanje i lečenje raka, za poboljšanje plodnosti, kao diuretici, antibotici itd.
Lekovi iz hrane imaju ista dejstva kao lekovi u pilulama.
Ipak, pri lečenju bolesti ne smemo se oslanjati samo na pravilnu ishranu a da pritom zanemarujemo lekove. O preduzimanju nekog novog koraka oko ishrane, najpre se treba konsultovati sa svojim lekarom.
Komentari