Ova jednogodišnja mahunasta biljka gaji se preko 13.000 godina u Kini, ali njena izvanredna svojstva tek su nedavno otkrivena na Zapadu.
Soja je jedna od najviše istraživanih mahunarki u svetu. U mahunama soje nalazi se od 2 do 5 okruglih zrna žute, žuto-zelene ili crne boje. Ona je najbogatiji biljni izvor belančevina i važno je da bude proizvedena od genetski nemodifikovanih sirovina, iz celog zrna soje sa definisanim nutritivnim vrednostima i kalcijumom.
Soja spada u funkcionalne namirnice. Njeno zrno bogato je vitaminima, proteinima, mineralima, mikronutrijentima i dr. Ona sadrži zavisno od vrste 37-50 % proteina (recimo meso ima 12 - 22 %), nezasićene masne kiseline, lecitin, izoflavon koji je izuzetno efikasan u prevenciji raka i osteoporoze i veoma korisne minerale (gvožde, magnezujum, kalijum) i to u veoma velikim količinama. Važno je napomenuti da ne sadrži holesterol i laktozu.
Najveći broj savremenih zdravstvenih preporuka kaže da je poželjno smanjiti unos proteina životinjskog porekla. Ali proizvodi od soje ne mogu biti zamena za druge prehrambene artikle, pogotovo ne za namirnice životinjskog porekla (meso, riba, mleko, jaja); Soja se smatra za namirnicu koja ima svoje ravnopravno mesto u ishrani. Pedeset grama soje zadovoljiće skoro u potpunosti dnevnu potrebu za vitaminom E, B1, B6, folne kiseline, polovinu dnevne potrebe za kalijumom i trećinu potrebe za magnezijumom.
Danas postoji veliko interesovanje za soju zbog toga što predstavlja bogat izvor zaštitnih materija i biljnih vlakana što nedostaje u ishrani savremenog čoveka.
Zbog proteina koje sadrži soja se koristi za ishranu starijih osoba. Dobra je za ishranu starijih osoba, ne samo zbog sadržaja korisnih sastojaka, nego i zbog toga što hranu čini rastresitijom i time pogodnijom za žvakanje i varenje. Za decu je dobra jer soja predstavlja značajan izvor gradivnih materija koje utiču na pravilan razvoj dece. Osim toga značajna je u ishrani i za one koji se oporavljaju od bolesti ili imaju povećane telesne napore kao što su sportisti.
Soja ne sadrži zasićene masne kiseline i holesterol i zato je dobra za ishranu osoba obolelih od povišenog holestreola, dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i kod oboljenja jetre. Od ugljenih hidrata sadrži dekstrin koji ima veliku ulogu u ishrani dijabetičara jer nedozvoljava naglo povećanje glukoze u krvi. Kalcijum i izoflavoni iz soje poboljšavaju zdravlje kostiju i pomažu u smanjenju rizika od osteoporoze i ženama u PMS-u. U menopauzi izoflavoni u soji ublažavaju simtpome menopauze, posebno valunge tj. napade vrućine. Izoflavini sprečavaju pojavu zakrečenja krvnih sudova i imaju efekat sličan estrogenu.
U zemljama u kojima se soja redovno koristi u ishrani niži je nivo oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti zato što soja vrši redukciju nivoa holesterola u krvi. Novija istraživanja takoðe pokazuju da konzumiranje soje može doprineti i smanjenju rizika od raka prostate, debelog creva i dojke...
Soja ne opterećuje bubrege i posebno je korisna za ljude sa smanjenom funkcijom bubrega, za koje je konzumiranje proteina životinjskog porekla problem.Lecitin snižava nivo holesterola, pročišćava zidove krvnih sudova i pojačava rad srčanog mišica.
Lecitin u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene vremena. Uzimanje lecitina je neophodno i kod sportista čiji je učinak umanjen zbog bolova u zglobovima. Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se sprečiti nastanak ekcema. Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na nervni sistem.
Soja pomaže u borbi protiv raka dojke, prostate, debelog creva; Jača imuni sistem jer u soji ima prirodnih deterdženata, takozvanih saponina, koji se u crevu vezuju za holesterol i tako sprečavaju njegovu apsorpciju a uz to uništavaju mikrobe, pa su dobri za naš imuni sistem.
Umereno konzumiranje soje predstavlja i zdravu ishranu, koja podrazumeva umerenost. Zato soju ne treba jesti u neograničenim količinama, jer tako sebi možete naneti više štete nego koristi.
Nefermentisana soja sadrži fitonsku kiselinu; prekomerno konzumiranje soje može da smanji sposobnost organizma da apsorbuje minerale. Povremeno konzumiranje od 2-3 puta nedeljno manjih količina soje dobrog kvaliteta, organskog porekla, ne može da prouzrokuje nikakve probleme, može samo da koristi organizmu.
Oko 0,5% ljudi je alergično na soju. Simptomi alergije na soju: akne, angioedem, rinitis, astma, bronhospazam, čir, kolitis, konjuktivitis, dijareja, dispneja, ekcem, enterokolitis, groznica, svrab, letargija, koprivnjača, povraćanje... Ljudi koji su alergični na soju, često su alergični i na: grašak, kikiriki, raž, pšenicu i ječam.
Ipak, mišljena o soji su podeljena.
Po nekima soja se u ishrani dece ne preporučuje pre treće godine. Zatim, ima mišljenja da je soja jak alergen, da izaziva nadutost i teško se vari. A zbog sadržaja estrogena i još nekih sastojaka utiče na rad štitne žlezde.
Soja nije idealna zamena za majčino mleko. Zato se ne preporučuje bebama. Neka istraživanja su pokazala da ako hranite bebu sojinom mlekom, dete kasnije ima veći rizik da ima problema sa štitnom žlezdom.
Ljudi koji bi trebalo da izbegavaju proizvode od soje su: Osobe koje imaju probleme sa varenjem (problemi sa stolicom, nadutost, iritirana creva), kao i oni koji imaju problem sa tiroideom; ili kada su u pitanju pojačano lučenje sluzi, tumori ili ciste takoðe bi trebalo da izbegavaju soju ili da konzumiraju samo male količine i to povremeno.