Oljušten mlad kukuruz treba kuvati u slanoj ključaloj vodi oko 60 minuta.
Klipove kukuruza peći tako što ćete ih prvo premazati maslacem, obložiti ljuskom, prekriti folijom i peći 10 minuta u pećnici zagrejanoj na 220 stepeni.
Pre početka kuvanja vodite računa da sasatojci budu različiti u predjelu i jelu.
Ako poslužujete jako prdejelo, neka glavno jelo bude lako i jednostavno. Ako je predjelo hladno, onda glavno jelo treba da bude toplo. Takoðe treba uklopiti suprotne ukuse, sastave i boje namirnica.
Spanać, brokoli, grašak, boranija, šargarepa i drugo povrće zadržaće lepu prirodnu boju ako temperatura na kojoj ga kuvate nije previše visoka, ako povrće spustite u posoljenu ključalu vodu i ako posudu u kojoj ga kuvate ne poklapate.
Za pripremu zdravog doručka treba uzeti hleb ili pecivo od integralog (celog) zrna žitarica, povrće, voće i nemasne izvore belančevina, kao recimo sitan sir od obranog mleka ili uzeti kao napitak obrano mleko.
Budite štedljivi i ništa od hrane, sem onog što se pokvarilo, ne bacajte. Od preostale hrane od prethodnog dana mogu se pripremiti čak čitavi obroci.
Takoðe, se može uštedeti ako sami tranžirate pile, jer je jeftinije celo pile od već isečenih komada.
Ako vam je ostalo malo vina u flaši, nemojte ga prosuti. Sipajte preostalo vino u posudu za led i zaledite ga. Tako ćete imati dodatak za razna jela i sosove i nećete morati samo zbog nekoliko kapi da otvarate novu flašu.
Blanširanje je važan postupak pripreme hrane. Vrši se tako što se povrće kratko uroni u vodu zagrejanu na temperaturu do 90 stepeni C, koja u roku od nekoliko minuta razara belančevine, a to dovodi do promene boje i ukusa povrća.
Pečenje krompira biće brže ako ga napola skuvate (možete ga pripremiti dan ranije, iseći na kolutove i držati do pripreme u frižideru).
Dimljena haringa se može poslužiti kao hladno predjelo uz sir, masline, krastavce i sl. Ili kao glavno jelo uz razne priloge.
Ðumbir se u kulinastvu koristi svež ili u prahu. Bez obzira koji koristite što se duže kuva jelo je pikantnije.
Ako želite da jelo ima blagu aromu, a ne ljutu, onda svež ðumbir oljušite i izrendajte ili iseckajte i tek pred kraj kuvanja dodajte jelu.
jer će zbog kapljica vode koje se zadržavaju brzo istruliti. Najbolje je voće prati pod mlazom vode neposredno pre upotrebe.
Ako nepažnjom slomite neki stakleni predmet, i strahujete da niste pokupili sve sitne komadiće stakla, onda uzmite gužvicu vate i natopite je vodom, pa njome pritiskajte mesto gde je razbijen predmet. Vlažna vata pokupiće i najsitnije komadiće stakla.
Da bi isečena polovina limuna ostala sveža, treba je posoliti i staviti u frižider. Pred upotrebu posoljeni deo odstraniti, a ostaviti ga ukoliko limun upotrebljavate za pripremu salate ili sosa.
Dagnje se čiste tako što se tupom stranom noža ostružu svi prilepci sa spoljne strane školjke i odvoji dlakava „brada“ sa spoja.
Potrebno je svaku školjku pod mlazom vode dobro isprati.
Napukle školjke kao i one koje se ne zatvore kada se kucnu, nisu žive i treba ih baciti.
Sve vrste školjki su lako kvarljive namirnice i u svežem stanju se mogu čuvati u frižideru najduže dva dana. Ako su zamrznute i smeštene u najhladniji deo zamrzivača, mogu se očuvati najduže tri meseca.
Krompir u musaki biće sočniji ako ga prethodno oljuštite, oprete, isečete na kolutove pa potopite u mleko i stavite u frižider preko noći.
Mleko u kome je stajao krompir možete umutiti sa jajima i preliti musaku.
Lazanje možete pripremiti ujutro, a onda ih uveče samo treba ispeći. Ako ste se odlučili za tu variajntu onda koristite dosta sosa.
Poslednji sloj sosa treba staviti pred pečenje da se lazanje na vrhu ne bi iskrivile.
Šafran je začin koji daje rižotu blagu aromu i lepu žutu boju. Prodaje se u prahu ili u končićima, ali nije baš jeftin. Kao zamena može poslužiti kurkuma, indijski začin koji se prodaje u prodavnicama zadrave hrane.
Pre početka pripremanja karfiol najpre treba potopiti u slanu vodu da odstoji pola sata, kako bi bubice i mušice isplivale na površinu.
Vodi u kojoj se kuva karfiol dodati so, šećer, sok od limuna i malo mleka. Tako će glavica karfiola zadržati lepu belu boju.
Prilikom kuvanja (da bi se ravnomerno skuvao) karfiol staviti u lonac tako da gornji deo glavice bude okrenut nagore.
Pirinač će biti pikantan ako se skuva u malo supe u koju je dodato nekoliko grančica začinskog bilja ili nekoliko čenova belog luka. Pre serviranja začine izvaditi.
Ako je paradajz nezreo, a želite da što pre sazri stavite ga pored jabuke ili zrelog paradajza. Isti efekat se postiže kada se zeleni paradajz pojedinačno uvije u novinski papir i ostavi tako par dana da sazri.
Meðutim, ako je paradajz omekšao ili je prezreo postaće čvrst i svež ako ga potopite u slanu vodu i ostavite u njoj 30 minuta.
najlakše je proveriti pritiskom palca na njegovu koru. Ukoliko se kora vrati patlidžan je svež, ali ako se stvori udubljenje znači da nije skoro ubran.
Boranija se može koristiti samo termički obraðena, jer sirova sadrži protein fazin koji je otrovan i ne uništava se sušenjem, ali se zato kuvanjem popuno razara.
Postoje mnogo vrsta boranije. Prilikom kupovine treba birati mahune koje su čvrste, sveže, glatke i bez mrlja; Kada se prelome treba da se pojavi tečnost. Zrno ne bi trebalo da bude veće od zrna pšenice.
Sušeni grašak i boraniju veče pre kuvanja potopiti u hladnu vodu i ostaviti da nabubri tokom noći.
Povrće će biti ukusnije ako se tečnost u kojoj je bilo potopljeno prospe, pa se kuva u svežoj vodi. Vodu sa puno krečnjaka najpre prokuvati, a povrće soliti na kraju da bi se kraće kuvalo.
Da povrće ne bi izgubilo boju sipati malo sirćeta.
Skuvajte veliki komad bundeve; Izvadite ga iz vode i stavite u šerpu sa 1/2 litre mleka i malo pirinča. Dobićete jednostavan dezert bogat hranljivim sastojcima.
Blitvu treba koristiti dok je još mlada, tj. dok su joj listovi tanki i nežni, svetlozelene boje a dugi oko 10 cm. Peteljke moraju biti sočne i neoštećene.
Neoprane listove možete čuvati nekoliko dana u plastičnoj kesi u frižideru. Blitva se takoðe, može blanširati, zamrznuti i čuvati do upotrebe.
Blitvu, kao i spanać, treba najpre dobro oprati u hladnoj vodi i odstraniti drškice. Ako je barite - vodu u kojoj se kuvala treba baciti, a blitvu kratko potopiti u hladnu vodu da zadrži lepu zelenu boju.
Nakon toga ocediti i istisnuti višak vode.
Uvek kada je to moguće treba izabrati sveže začine za začinjavanje jela, jer oni umaju intenzivniji ukus od sušenih.
Najbolje je upotrebljavati, naravno po mogućstvu, organski gajene začine. Pri kupovini obratiti pažnju da listovi budu sveži, bez tamnih mrlja ili požutelih delova.
Ako želite da rezanci budu pikantnijeg ukusa trebalo bi u vodu u kojoj se kuvaju dodati kocku za supu, lovorov list (ili malo muskatnog oraščića) i manju glavicu crnog luka.
Veoma je važno pravilno očistiti ribu. To se radi na sledeći način: najpre odseći peraja, očistiti krljušt, odstraniti utrobu i crnu trbušnu kožicu, pa je oprati pod mlazom vode. Nakon toga ribu prosušiti i sa svih strana poprskati sokom od limuna da bi se miris neutralisao a meso ostalo čvrsto. Zatim po površini ribe lagano utrljati so i začine.
Prilikom izrade krema, vazdušastiji izgled se postiže razdvajanjem žumanaca od belanaca. U belanca se može dodati 1-2 kašike hladne vode na jedno belance, kako bi pena bila izdašnija i brže se umutila.Pena će se bolje učvrstiti ako se doda malo soka od limuna, sirćeta, soli ili šećera.
Prilikom kupovine bukovača treba odratiti pažnju da "šešerići" bukovače budu glatki i boje šljunka, bez tamnih mrlja ili vlažnih delova.
Na bukovačama se zbog stajanja može pojaviti bela skrama koju treba, pre upotrebe, sastrugati.
Bukovače možete čuvati u frižideru isključivo u papirnoj vrećici ili na nekom suvom, hladnom i prozračnom mestu.Jela sa pučurkama nikada nemojte podgrevati da se ne bi stvorili toksini.
Sirova pileća džigerica je veoma često mikrobioliški zagaðena. Zato je najbolje iseći je na komadiće i peći dok iz nje ne prestane da curi ružičasta sukrvica.
Ako brzo jedete veće su mogućnosti da postanete gojazni, jer se na taj način unese više kalorija no što je potrebno zaključak je stručnjaka za ishranu na osnovu trogodišnjeg ispitivanja.Svaki zalogaj trebalo bi da žvaćete 15-20 puta, jer mora da proðe odreðeno vreme da bi informacija o sitosti stigla od želuca do mozga.
Osim toga ako jedete sporije i obrok će vam biti ukusniji.
u prvih 15 minuta, vrata pećnice ne treba otvarati da testo ne bi splasnulo.Tek nakon 25-30 minuta pečenja, u zavisnosti od debljine testa, treba proveriti da li je pečeno. I to tako što treba drvenu čačkalicu zabosti u sredinu kolača; Ako na štapiću nema tragova testa, kolač je pečen.
Tečna pavlaka na bazi biljih masti može se kupiti u bolje snabdevenim prodavnicama. Koristi se za filovanje i dekorisanje torti i kolača.
Slatku pavlaku najbolje je mutiti mikserom na srednjoj brzini.
Beli luk poseduje obilje moćnih sastojaka koji sadrže sumpor, od kojih su najpozanatiji po svojim lekovitim svojstvima alin, alicin i ajoen.
Da bi se tokom pripreme hrane sučuvala ta svojstva, beli luk treba dodati jelu na kraju.
Jabuke zbog sadržaja pektina tj. rastvorljivih dijetnih vlakana odlične su u vezivanju i eliminisanju viška holesterola i drugih štetnih materija iz ljudskog organizma. Zato je dobro pojesti bar jednu jabuku dnevno kao doprinos očuvanju zdravlja.
Svež ananas koji ne možete da upotrebite odmah stavite u tanjir posut šećerom, okrenut isečenom stranom nadole i smestite u frižider. Tako ostavljen može dugo da stoji.
Kupus za vreme kuvanja širi neprijatan miris po stanu. Miris ćete ublažiti ako šerpu pokrijete krpom natopljenom vinskim sirćetom.
Vrućoj vodi za pranje posuða dodajte šaku krupne soli i šaku sode bikarbone, time ćete zamenti hemijski deterdžent i odlično oprati posuðe.
Krompir koji kuvate u ljusci neće se raspasti ako ga pre kuvanja, na nekoliko mesta probodete čačkalicom.
Kao i sve druge namirnice i voće treba unositi u organizam sa merom tj. u količinama koje su potrebne organizmu. Prekomerno ili nedovoljno unošenje voća može se nepovoljno odraziti na zdravlje. Više ne znači i bolje, ali zato redovno, umereno i raznobojno znači zdravo.
Ribizle ćete brzo skinuti sa grančica uz pomoć viljuške.
Priprema salate sa kuvanim mesom značajno će se ubrzati ukoliko bareno meso potrebno za salatu pripremite unapred ili iskoristite ostatke mesa od nekog prethodnog obroka.
Srebrni pribor za jelo nakon upotrebe uvijte u celofan. Tako ćete ga očuvati od brze oksidacije.
Patišpanj će biti posebno ukusan, ako se dok je još vruć viljuškom izbode više puta i poprska sa 50 ml amareta. I tek tad ostavi da se ohladi.
Drvene varjače i kuhinjske daske ne držite potopljene u vodi, jer će se deformisati. Daske i varjače treba odmah posle upotrebe oprati i osušiti. Ako su zadržale neprijatne mirise od hrane,povremeno ih treba izribati oštrom četkom umočenom u mešavinu soli i sirćeta. zatim ih isprati pod mlazom tople vode.
Mogu da se iskoriste kao osnova za mešanu salatu, odnosno ukusnu zakusku za večeru, ukoliko se dodaju režnjevi paradajza, krastavaca i tvrdo barenih jaja.
Semenke susama pre upotrebe treba propržiti, samleti ili zgnječiti. Na taj način postaju svarljivije, a pojačava im se miris i ukus.Prilikom prženja tanko rasporediti susam u tiganju i stalno mešati. Skloniti sa vatre čim semenke počnu da menjaju boju.
kojima ste ukrasili neko jelo. Ako ih dodate toploj vodi u kojoj nameravate prati posuðe, to će biti odličan deterdžent.
Za slatka jela uzeti kiselkaste jabuke. Za slana jela birati slatkaste jabuke, jer su one brašnjave i dobro se uklapaju sa slanim i začinjenim jelima.
Ako imate preostali šlag možete ga ukrasnim špricom oblikovati u loptice na aluminijumskoj foliji i tako ostaviti da se zamrznu. I onda ih možete koristiti po potrebi, recimo za deserte ili za kafu.
Salama će duže trajati u frižideru ako se uvije u aluminijumsku foliju.
Ćufte se neće raspadati ako se pripreme sa prezlama, umesto sa hlebom.
Patišpanj će biti mnogo ukusniji ako se trećina brašna zameni sa skrobom.
Meso prvo prporžiti na ulju da bi se zatvorile pore i sokovi ostali u mesu. Onda sipati instant supu i staviti meso da se krčka u pećnici.